[nastava:2003] - Politika, 31.VIII 2003. by "Nikola Novakovic" <houraboom@ptt.yu>

NASE MESTO U SVETU ELEKTRONIKE 

Nauci nedostaje sredivanje 
U elektronici imamo svetski vrhunske naucne rezultate, kaze profesor Ninoslav Stojadinovic 



Nis, septembra 

Gde smo, u poredenju sa svetom, u elektronici? 

     
      Profesor Ninoslav Stojadinovic  

Na to pitanje odgovor, koji nema samo naucnu vaznost, potpunije je dobijen na konferenciji Drustva ETRAN (elektronika, telekomunikacije, racunarstvo, automatika i nuklearna fizika), koja je ove godine odrzana u Herceg Novom i okupila preko 500 nasih (i 16 inostranih iz najrazvijenijih zemalja sveta) naucnika i istrazivaca. Predsednik Drustva ETRAN, dr Ninoslav Stojadinovic, profesor Elektronskog fakulteta u Nisu i jedan od nasih najistaknutijiih naucnika u oblasti mikroelektronike, prikazane rezultate sazima u ocenu: 

- U vise od 450 radova ETRAN je pokazao da u svim oblastima i podoblastima elektronike imamo dostignuca koja predstavljaju sam vrh svetske nauke. Tako je uradeno samo ono sto se moglo u sadasnjim materijalnim mogucnostima, organiizacije i opremljenosti naucnoistrazivackih institucija i stanja privrede. Zbog tih uslova, ali i zato sto smo mala zemlja ne mozemo da svega imamo dovoljno, mi postizemo vrhunske rezultate u naucnim segmentima, ali nemamo snage za citav lanac od fundamentalnih istrazivanja, preko primenjenih i razvojnih programa do novog proizvoda. Zato je jedini put za nasu nauku integrisanje u evropske i svetske programe i projekte, ali i nase unutrasnje. Jer, mi u svetu i u Evropi pojedinacno vec jesmo, tamo su nasi kadrovi priznati i izuzetno cenjeni, mnogi uspesno ukljuceni u najuglednije svetske institucije i projekte. Medutim, onim sto imamo i sta sve mozemo kao celina u Evropu cemo tek ako se mi u zemlji organizujemo, sredimo i ujedinimo snage. To je sada jedna od nasih najvecih slabosti - kaze profesor Stojadinovic i posebno istice podatak da je, posto se ETRAN odrzava vec 48 godina, ove godine bilo cak vise radova negoli dok je to bilo udruzenje za podrucje cele SFRJ. A kao dokaz da ni kvalitet nije pao, navodi da je konfrencija ETRAN-a sada prvi put organizovana u saradnji sa Medunarodnim institutom inzenjera elektronike i elektrotehnike, cije je sediste u Njujorku, s kojim je potpisan ugovor o saradnji. 

Pred uzbunu 

- To je takode dokaz da i svet veruje u nas naucni potencijal, pored onog jos ociglednijeg - da je odliv nasih strucnjaka iz oblasti elektronike koji je oko 1990. poceo, posle 2002. godine cak uvecan, pa je iz vecine istrazivackih grupa otislo vise od polovine ljudi. I sto je za nas naucnoistrazivacki rad jos pogubnije, odliv mozgova se sada podigao na visi nivo - ne odlaze, kao ranije, samo dobri studenti i magistrandi, vec i naucnici sa najvisim zvanjima! To je poslednji signal pred uzbunu, kaze dr Stojadinovic i na pitanje sta bi moralo da se ucini, sudeci prema onom sto je pokazao ETRAN, kao jednogodisnje sumiranje nasih rezultata u elektronici - odgovara: 

- Najpre da se mora napustiti populisticki pristup nauci, sto znaci i da se novim zakonom, umesto socijalnog, prihvati razvojni koncept. Jer, pitanje je kakvi se rezultati mogu ocekivati ako je od 2002. zapoceo rad na projektima u koje je ukljuceno cak 13.000 istrazivaca. Znaci, neophodno je da se uradi studiozna analiza kompetentnosti istrazivaca na nasim fakultetima i institutima, pa da se maksimalnim povezivanjem fakulteta i instituta stvore kolikogod je moguce uspesni timovi koji ce stvarno moci da realizuju projekte. A to dalje znaci i da se napusti parola "nauka u skladu sa potrebama privrede". Iz dva razloga. 

Prvo, zato sto su u sadasnjem stanju nase privrede pod mnogo znakova pitanja njene potrebe. I, drugo - dugorocno vazno - zato sto se samo selekcijom i integracijom naseg naucnog kadra pravi ljudi mogu na pravi nacin stimulisati da rade, i da ostanu ovde, kako bi se od naseg naucnog potencijala spaslo ono sto se jos spasti moze. Novi Zakon o naucnoistrazivackom radu bi morao da omoguci da se rascisti teren za ono sto nam je najneophodnije: da se mi kod kuce dovedemo u red, jer ovako nesredenima mogu samo da nam budu puna usta zelje da hocemo u Evropu i sa svetom. 

Mnogo mladih 

Profesor dr Ninoslav Stojadinovic kao veliko ohrabrenje iznosi podatak da je na ovogodisnjem ETRAN-u svoj rad predstavio veliki broj mladih istrazivaca s fakulteta i instituta, pa i iz preduzeca, sto znaci da stize novi talas naucnoistrazivackog potencijala, koji jos jasnijim cini koliko je potrebno da se naucno i kao celina ukljucujemo u svetske tokove. I navodeci primer nase mlade naucnice, koja je na ETRAN-u simulirano prikazala projektovanje senzora pomocu kompjutera, sto je razvila u svajcarskom drzavnom institutu u Lozani, ali zakljucila da bi u svojoj zemlji trebalo da predstavi taj gotov proizvod. 

- Neophodne naucne integracije i naseg unutrasnjeg sredivanja stanja i odnosa tesko moze biti ako se ne shvati da jedan bez drugoga ne mogu da idu - Zakon o univerzitetu i zakon o nauci. U pripremi Zakona o visokom skolstvu je bilo mnogo lutanja, i to sve u ime uskladivanja s Evropom i Bolonjskom deklaracijom. Nece biti dobro ako tako ide i sa zakonom o nauci, i ako ne budu u raspravu ukljuceni svi od SANU, do, recimo, Inzenjerske akademije i svih udruzenja. Jer, samo ako budu uskladena ova dva zakona dobice se osnova za sklad koji ce omoguciti da dobijemo najvise od onoga sto imamo (pamet, znanje i sposobnost) i onoga cega nemamo dovoljno (materijalne i mogucnosti za realizaciju naucnih rezultata). To znaci stvaranje jedinstvenog sistema u kojem ce i na fakultetima i u institutima sve biti uskladeno, od programa do ekvivalenata naucnih zvanja. Jednom reci, nije samo promena forme reforma univerziteta i naucnoistrazivackog rada. I ovde polaziste mora da bude da nesredeni ne mozemo u svet, ni u korak s njim, podvlaci profesor dr Ninoslav Stojadinovic, isticuci da bi se to kao zakljucak moglo izvesti i iz uvodnog izlaganja koje je, pod naslovom "Izazovi savremenog inzenjerstva", na ETRAN-u podneo akademik Miomir Vukobratovic, i onoga sto je profesor iz Velike Britanije, Toni Dejvis, potpredsednik IEEE, govorio o saradnji ovog medunarodnog instituta sa nacionalnim strukovnim udruzenjima. 

- Odgovor na pocetno pitanje bi, znaci, mogao biti da mi u elektronici i elektrotehnici pratimo savremene trendove razvoja i postizemo zapazene rezultate, i to u istrazivanjima, modelovanjima, simulacijama, projektovanjima, merenjima i karakterizacijama, ali do krajnjih ciljeva mozemo da stizemo samo u saradnji sa drugima. A koliko cemo od svoje pameti, i da je ne gubimo, moci da i sami imamo koristi, to ne zavisi samo od materijalnih mogucnosti i drugih objektivnih ogranicenja - zakljucuje dr Ninoslav Stojadinovic, predsednik ETRAN-a i jedan od kopredsednika IEEE - Medunarodnog instituta elektronike i elektrotehnike. 

Tihomir Nesic