[nastava:2003] - Politika, 12.10.2003. by "Nikola Novakovic" <houraboom@ptt.yu>

AKREDITACIJA U VISOKOM SKOLSTVU U SVETU 

Ni nobelovci ne garantuju 
U Velikoj Britaniji "evaluacijom" se bave cak i neki listovi: Fajnensel tajms objavljuje svake godine svoju listu 100 najboljih univerziteta 



U novom zakonu o visokom obrazovanju vazno mesto imace i Agencija za akreditaciju, ustanova koja ce prvi put delovati na nasim prostorima i koja ce biti zaduzena za sadrzaj i kvalitet studijskih programa. Njeni clanovi bice birani iz reda istaknutih strucnjaka, sa mandatom od pet godina. 

Po svemu sudeci, mnoge visokoskolske ustanove moraju da se pripreme na bolne rezove kada se jednom otpocne sa procesom akreditacije, jer, kao sto se kaze za Harvard, to sto je dao 30 nobelovaca ne znaci i da automatski ima dozvolu za rad. 

Kako ce sve to prakticno da izgleda, znace se kada republicka skupstina usvoji nova zakonska resenja. U iscekivanju konacne odluke prvo akademske javnosti, a potom i narodnih poslanika, zavirili smo u publikaciju Ministarstva prosvete u kojoj su data iskustava razvijenih i zemalja u nasem okruzenju kada je u pitanju akreditacija visokog skolstva. 

Nova vlast - novi zakoni 

U Finskoj, recimo, ustanovljavanje novih institucija visokog obrazovanja obavlja se na osnovu odluke Drzavnog saveta. Po donosenju odluke o osnivanju, vlada automatski akredituje univerzitet, koji tada moze da daje priznate stepene studentima. U ovoj zemlji ima 20 univerziteta, 29 politehnika i oko 250.000 akademaca. 

Savet za akreditaciju u Nemackoj formira Savezna vlada od clanova koje delegiraju Ministarstvo za obrazovanje, Rektorska konferencija, privreda i studenti. Zbog velikog broja univerziteta (350), Savet ne obavlja akreditacije samostalno, vec uz pomoc sedam agencija. Za akreitaciju privatnih ustanova postoji poseban odbor. U Nemackoj indeks ima dva miliona studenata, koliko i u Velikoj Britaniji. 

U ovoj ostrvskoj zemlji dozvolu za rad ima 112 univerziteta i 54 drzavna koledza. 

Karakteristicno je da su univerziteti apsolutno nezavisni od drzave, bilo da su drzavni ili privatni. Postoji Nacionalna agencija za evaluaciju, kao i agencije za Englesku, Severnu Irsku, Skotsku i Vels. U Velikoj Britaniji se "evaluacijom" po sopstvenim kriterijumima bave cak i neki listovi. 

Tako na primer, Fajnensel tajms objavljuje svake godine svoju listu 100 najboljih univerziteta u Velikoj Britaniji. 

U Sjedinjenim Americkim Drzavama ne postoji pri Saveznom ministarstvu za obrazovanje institucija koja bi obavljala nacionalnu kontrolu nad institucijama visokog obrazovanja. One rade sa razlicitim stepenom autonomije i nezavisnosti, sto automatski znaci i velike razlike u kvalitetu i karakteru programa americkih obrazovnih institucija. 

U Americi postoji cak 12.500 univerziteta i drzavnih koledza i nesto vise od 15 miliona studenata. Autori ove publikacije posebno naglasavaju da je zabluda da poznati americki univerziteti nisu akreditovani jer im je dovoljna dugogodisnja reputacija. Niko nije izuzet iz akreditacije. 

To znaci da nema nedodirljivih, makar imali za sobom i reputaciju dugu vise od 360 godina, poput Harvarda, koji je dao tridesetak dobitnika Nobelove nagrade. 

Rumunija ima 23.500.000 stanovnika i 407.000 studenata. Visoko obrazovanje se stice na 49 drzavnih univerziteta , sedam vojnih akademija i osam akreditovanih privatnih univerziteta. U ovoj zemlji je jos 1993. godine usvojen Zakon o akreditaciji u visokom skolstvu, ali je posle izbora 2000. godine nova vlast suspendovala sve zakone usvojene tokom mandata prethodne vlasti. Resenje je pronadeno u saradnji sa medunarodnim organizacijama - angazovana je privatna holandska agencija da zavrsi proces reforme visokog obrazovanja, prakticno nezavisno od drzave. 

Na Kipru samo jedan univerzitet 

Komisija za akreditaciju Republike Slovacke ima 21 clana, koje imenuje vlada na predlog ministra za visoko skolstvo, a iz redova priznatih strucnjaka. Svake dve godine Komisija podnosi izvestaj parlamentu i vladi. Vecina visokoskolskih ustanova u ovoj zemlji prosla je kroz proces institucionalne evaluacije od strane ekspertskih komisija Evropske rektorske konferencije. Na 13 univerziteta uci oko 100.000 studenata, a Slovacka ima pet i po miliona stanovnika. 

Slovenija, s druge strane, ima samo dva univerziteta, ali zato 50.000 vlasnika indeksa. U ovoj bivsoj jugoslovenskoj republici formirane su dve agencije za akreditaciju: prvu su formirali istaknuti profesori i akademici, a drugu Ministarstvo za obrazovanje i nauku. 

Na Kipru radi samo jedan univerzitet i pet koledza, uz 18 privatnih institucija visokog obrazovanja. Zanimljivo je da je akreditacija ovde predvidena samo za privatne institucije i to na period od cetiri godine. 

Na Islandu postoji pet drzavnih i tri privatne institucije koje daju univerzitetske diplome, a Univerzitet Islanda je jedina institucija koja omogucava doktorske studije. Ovde nema zvanicnog sistema akreditacije, ali postoji nekoliko nacina (na primer kroz ugovore o finansiranju i izvodenju nastave) kojima Ministarstvo obrazovanja proverava standard i kvalitet studija. 

U Norveskoj je tokom 2000. godine u drzavnim institucijama (38 univerziteta i koledza) studiralo 92 odsto ukupne studentske populacije. Da bi dobila odobrenje, institucija mora da predstavi plan studija za nove predmete ili programe i da obrazlozi kompetentnost nastavnog osoblja, programa studija, nacina ispitivanja, infrastrukturu kao sto su prostor za nastavu, racunarska i ostala oprema, biblioteka... 

Prezentacija ustanove zatim se detaljno proverava od strane veceg broja institucija koje nude programe istog tipa, pre nego sto Ministarstvo donese konacnu odluku. U nekim slucajevima, kada ne postoji ekvivalentni programi u Norveskoj, ocena se dobija od stranih institucija. 

Za Juznoafricku Republiku ne postoji tacan podatak o broju studenata, ali se zna da ima 15 univerziteta. Akredituju se i drzavne i privatne institucije. Taj posao obavlja Savet za obezbedivanje kvaliteta, koji ima 15 clanova i koji se finansira od strane parlamenta, od donacija, priloga i od taksi i naplacivanja usluga. 

Sandra Dimitrijevic