[nastava:2003] - Danas, 17-18. oktobar 2003. by "Nikola Novakovic" <houraboom@ptt.yu>

Danas, 17-18. oktobar 2003. 
     
Sta ceka univerzitet posle potpisivanja Bolonjske deklaracije 
     
NEJASNOCE OKO STATUSA FAKULTETA 
     
Vesna Andric

Potpisivanjem Bolonjske deklaracije na sastanku evropskih ministrara obrazovanja u Berlinu, Srbija i Crna Gora zvanicno se ukljucila u proces stvaranja zajednickog evropskog obrazovnog prostora, koji bi trebalo da se okonca do 2010. godine. To takode znaci da nasa drzava iz polozaja koji podrazumeva prihvatanje onoga o cemu se druge zemlje dogovore, postaje partner u kreiranju sistema visokog obrazovanja. 

Sta je zapravo sustina ove deklaracija, koja je toliko cesto pominjana kao cilj kome se tezi, ali koja je ocigledno i predmet spora i razlicitih tumacenja i u samoj akademskoj javnosti? 

Potpisivanjem Bolonjske deklaracije nasa zemlja se obavezuje da ce sistem visokog obrazovanja prilagoditi zajednickim evropskim standardima. To podrazumeva uvodenje dvostepenog sistema obrazovanja, koji traju ukupno pet godina, nakon cega slede doktorske studije.
- Prihvatanjem ideje da se ide na trogodisnje, odnosno cetvorogodisnje primarne studije, a potom na jednogodisnje i dvogodisnje poslediplomske studije je ogromna revolucija, sustinska promena u odnosu na nas dosadasnji sistem. Iz toga pristice sve ostalo, sto je samo nadogradnja da bi se ova promena implementirala. To podrazumeva promenu nastavnih planova i programa, drugaciji nacin ocenjivanja, drugaciju prohodnost izmedu pojedinih sistema i uspostavljanje korelacije sa drugim evropskim programima. Dakle, svi univerziteti pa i Beogradski su tu promenu prihvatili, ali se o tome ne prica. Drugi deo, o kome se mnogo cesce govori, jeste pitanje da li fakultet treba da ima status pravnog lica ili samo univerzitet, iako o tome nema reci u Bolonjskoj deklaraciji - kaze prof. dr Bogdan Duricic, prorektor Univerziteta u Beogradu. 

Ne treba, medutim, zaboraviti, dodaje Duricic, da je Bolonjski proces pokrenut sa idejom da zemlje Evropske unije ostvare potpunu mobilnost svoje visokoobrazovane radne snage, ukljucujuci i studente i nastavnike na univerzitetima. U tom kontekstu, stvaranje jedinstvenog obrazovnog prostora je mnogo vise interes jedne Italije i Nemacke, nego nas, jer uprkos raznim optimisticnim izjavama, i dalje ce biti problematicno dobijanje dozvole boravka i zaposljavanja u drugim zemljama. Ovaj aspekt, prema Duricicevim recima, nije nimalo naivan, pogotovo za nas koji smo potpuno van tog sistema. On napominje da bi drzava morala uplatiti nekoliko miliona evra kao svoj ulog u razmenu studenata, sto nije realno ocekivati, jer univerziteti nisu dobili mnogo manje sume za medunarodnu saradnju. 

Iako je nasa drzava jedna od poslednjih potpisnica ovog sporazuma, ministar prosvete prof. dr Gaso Knezevic smatra da je ohrabrujuce sto su mnoge odredbe kominikea vec ugradene u prednacrt novog zakona o visokom obrazovanju. On podseca da zakon treba da bude uskladen sa evropskim standardima i Bolonjskom deklaracijom i da su neke od novina upravo posledica tog uskladivanja.

RAZLICITI MODELI ORGANIZOVANJA
Povodom cestih tvrdnji da Evropa nece da prihvati zakon u kome se nalaze fakulteti sa statusom pravnog lica, jer je to u suprotnosti sa Bolonjskom deklaracijom, prorektor Duricic tvrdi da u ovom dokumentu nema nijedne reci o tome kako univerzitet treba da bude organizovan.
- Nije tacno da Evropa insistira da univerzitet bude jedna organizacija, zato sto postoje razliciti modeli organizovanja. Mi imamo vrlo cvrste argumente da veliki sistemi razudeni i razbacani, cak i teritorijalno, tesko da mogu da budu upravljani iz jednog centra. Dosad nismo culi nijednu ekonomsku analizu koja bi ciframa dokazala da ce, ukoliko izvrsimo tranformaciju na taj nacin, nastava biti bolja i ekonomicnija. Sto puta je receno da su univerziteti u Evropi danas centralizovani, ali je to rezultat istorijskog procesa. U Francuskoj je to bila politicka odluka, dok u Italiji 95 odsto novca za rad univerziteta daje drzava. Uostalom, ako je napravljena drzavna zajednica Srbija i Crna Gora koja ne postoji ni u kakvim teorijskim okvirima i to je prihvaceno od strane Saveta Evrope, ne vidim zasto bi organizacija Beogradskog univerziteta bila prepreka za ujedinjenu Evropu. Osim toga, u zakonu je precizirano da fakultet ne moze da postoji samostalno van univerziteta - istice Duricic. 

Na komentare da je zalaganje za status pravnog lica fakulteta u stvari borba za sopstvene ziro racune, nas sagovornik kaze da je to vise pitanje nadleznosti. Nesumnjivo je da je sadasnji sistem suvise liberalan i da univerzitet ima relativno malo ingerencija. Beogradski univerzitet zastupa ideju da treba ojacati funkciju univerziteta u svim aspektima koji se odnose na nastavu, ali donekle i finansijski, kroz neophodnost da fakulteti iz sopstvenih prihoda daju izvesna sredstva univerzitetu. Ali sve sto je autohtona funkcija fakulteta treba da ostane na njima, s obzirom na to da postoji niz delatnosti koje nisu od opsteg univerzitetskog interesa. 

- Osim toga, ostaje pitanje imovine, jer su mnogi fakulteti sopstvenim sredstvima u proteklim godinama puno toga izradili i to je imovina tih fakulteta. Preneti to na univerzitet jednim aktom je neka vrsta nacionalizacije i etatizacije. Ideja da univerzitet moze da osnuje fakultet, uz saglasnost nacionalnog saveta, je krajnje problematicna, jer ako moze, onda i ne mora. I prednacrt zakona je predvideo da fakulteti mogu da budu pravna lica, ali je tacka razilazenja to da li fakultet postoje kao pravno lice, pa prenose deo svoje ingerencije na univerzitet, ili univerzitet osniva svoja pravna lica, pa na njih prenosi odredene nadleznosti. Ne vidimo razlog da se pravi dvokorak, ako vec nesto postoji, a ukoliko se ispostavi da je neracionalno ili nepotrebno, zakon je dovoljno fleksibilan da omoguci bilo koju formu organizovanja na najracionalniji nacin - kaze Duricic.

DISTRIBUCIJA NOVCA
Ministar prosvete izrazio je spremnost da Nacrt zakona o visokom obrazovanju bude korigovan u delu koji se tice mogucnosti fakulteta da budu obrazovne ustanove i imaju status pravnog lica. Objasnjavajuci sta taj status znaci za univerzitet, on je rekao da bi se njemu ubuduce uplacivala sva sredstva, bilo da je rec o novcu koji uplacuje drzava, bilo o novcu koji zaraduju fakulteti, a da bi univerzitet potom ta sredstva distribuirao fakultetima. To resenje, medutim, ne odgovara jakim fakultetima koji su dosad bili samostalni i na univerzitet prebacivali samo neke funkcije, tvrdi ministar. 

Duricic, medutim, smatra da u glomaznom i raznorodnom sistemu, kakav je Beogradski univerzitet, takvo resenje ne bi bilo dobro. 

- Jedna stvar bi bila investiciona ulaganja, odnosno da univerzitet pravi strategiju i odlucuje gde treba ulagati, ali novac za investicije ne postoji. Druga stavka koja dolazi iz budzeta je novac za materijalne troskove, ali vec sada postoji znacajan deo solidarnosti medu fakultetima. Fakulteti naime od drzave dobijaju sredstva za svoje materijalne troskove proporcionalno ucescu budzetskog dela dohotka u ukupnom delu fakulteta, sto prakticno znaci da drzava pokriva relativno malo troskova fakultetu koji dobro zaraduje. Sada bismo uradili to isto. Ostaje stvarno pitanje plata, ali na ovaj nacin ne moze da se vrsi "peglanje". Jesam protiv toga da postoje velike razlike u platama nastavnika i saradnika, ali ne mozemo od nekoga uzmeti da bismo drugom dali, sve dok to ne postane autentican prihod samog univerziteta - kaze nas sagovornik. 

Prema tvrdnjama profesora Branka Medojevica sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu, svi univerziteti u Evropi deo prihoda ostvaruju od drzave, drugi od studenata, a treci iz sopstvenih prihoda na trzistu. Ako je to tendencija u Evropi, onda bi delovi univerziteta trebalo da imaju status pravnog lica, da bi obezbedii dodatne prihode i smanjili drzavni deo u finansiranju.
Jedno od problematicnih resenja u prednacrtu zakona o visoko obrazovanju je i pitanje osnivanja nacionalnog saveta. Univerzitet smatra da je postojanje ovog tela nesporno, ali ne ako organa Vlade, vec kao organa Narodne skupstine, koji ce svojim autoritetom obezbediti najbolji mehanizam za uskladivanje interesa drustva i univerziteta. 

Objasnjavajuci sastav nacionalnog saveta pomocnik ministra za visoko obrazovanje prof. dr Srbijanka Turajlic kaze da konkurs za clanstvo u ovom organu raspisuju Rektorska konferencija i Konferencija akademije strukovnih studija, a da clanove imenuje Vlada. To znaci da Vlada ne moze nametnuti tom savetu nikoga koga nece akademska zajednica, ali se moze na odredeni nacin braniti, ukoliko akademska zajednica predlozi 15 ljudi suprotstavljenih njenoj aktuelnoj politici. Na taj nacin, ostavljena je siroka autonomija akademskoj zajednici i donekle umanjena funkcija drzave, kaze Turajlic i napominje da u vecini zemalja drzava imenuje nacionalni savet. Druga stvar koja se bitno razlikuje u prednacrtu zakona je sastav saveta same institucije, u kome drzava kao osnivac ima 25 odsto clanova ( u drugim zemljama je taj broj je vise od polovine).

UTICAJ VLASTI
- Nacionalni savet je strateski organ i treba da bude nezavisan od trenutne vlade. U slucaju koji predvida prednacrt, to telo bi bilo surogat Ministarstava koji bi preuzeo citav niz njegovih funkcija sa prilicno naredbodavnom komponentom, a da pri tom ne izgleda kao da je Vlada, sto mi se cini kao zamagljivanje stvari. Drugo osetljivo pitanje je akreditaciona komisija, koja mora da bude nezavisna od svih politickih i drugih pritisaka, bazirana iskljucivo na strucnim procenama. U tom smislu, jedan od kljucnih zahteva Beogradskog univerziteta je brzo osnivanje nove akreditacione komisije. Veoma je vazno, a to u zakonu nije spomenuto, ko ce da obezbedi sredstva fakultetima i univerzitetima ciji je osnivac Republika za prilagodavanje akreditacionim propisima. Ako standardi propisuju da na 20 studenata treba da ima jedan kompjuter, pitanje je ko ce da ga kupi - da li je to obaveza fakulteta ili univerziteta ili osnivaca koji je propisao takve uslove - istice Duricic.
Da bi na neki nacin omogucili drzavi, da bude sigurna da ce se funkcija poverena instituciji odgovorno vrsiti, tvorci zakona su prevideli osnivanje Etickog odbora. U prednacrtu zakona je navedeno da "Nacionalni savet obrazuje ovaj Odbor radi ocuvanja i unapredenja etickih nacela i vrednosti u visokom obrazovanju". Ovo resenje, po misljenju akademske zajednice, bitno narusava autonomiju univerziteta u najsirem smislu . 

- Dizati etiku i moral na nivo komiteta koji osniva Vlada, a koja je po prirodi stvari partijska, ne izgleda mi kao dobra ideja. Cesto se kaze da bi to iskorenilo korupciju, ali to je pre svega krivicno delo i stvar policije. Drugi elementi koji se odnose na etiku nisu opipljivi i ne mogu da budu funkcija jednog jedinog drzavnog organa kao sto je Eticki odbor za visoko obrazovanje. Postoje i druge delatnosti u kojima su etika i moral kriticni, ali u kojima ne postoje ovakva tela. Zar nisu sudstvo, javna uprava, pa i parlament i vlada mesta u kojima treba voditi racuna o eticnosti - napominje Duricic i podseca da svi univerziteti imaju eticki kodekse i sudove casti, cime su iskazali volju da bore protiv svih vidova narusavanja etike nastavnika univerziteta.