[nastava:2005] - Re: reforma nastave by Dragan Bojic <bojic@etf.bg.ac.yu>

> Mislim da je neminovna borba sa naprednim mladjim hordama, pretezno
> programera, koji su samostalno stekli vestine u pojedinim stvarima, pa nas
> uveliko siju. Nedavno mi se jadao jedan dobar prijatelj koji ce da diplomira
> za koji dan: otisao na razgovor za posao kao programer, gde su mu predocili
> da nista ne zna; kako treba da radi za 200EU. Ono sto je mene licno najvise
> pogodilo, obucavace ga kolega sa druge godine ETFa koji razbija taj posao i
> radi vec vise godinama u toj firmi. "Sta reci?" - traze inzinjera da ga
> tretiraju kao analfabetu a placaju bedno.

Tu naravno ima malo i mentalitetskih stvari. Nase firme su tipicno male,
hijerarhija ima mozda samo 2-3 nivoa, (1 nivo programer-zanatlija,
2- nivo vodja tima i 3 nivo gazda tj. menadzer).
Podela posla obicno nije siroka i tehnolosko-organizacioni nivoi
su sasvim skromni, dalje usavrsavanje je licna stvar pojedinca itd.

Iskusniji programeri (1 nivo) cesto nisu mnogo kolegijalni prema 
mladjim kolegama-pocetnicima , vole da se duvaju svojim iskustvom, ali 
pametan covek za 5-6 meseci ispece zanat i onda nadredjeni gleda iskljucivo 
samostalnost, produktivnost, kvalitet te nije tesko hijerarhijski
"zaobici" nekog od tih iskusnijih ako nisu vredni. Dobar deo tih firmi 
je (bar ranije)
zaposljavao ljude "na crno" sto, sagledavajuci razna iskustva, ne bih
nikome preporucio (osim mozda nekom na odredjeno vreme samo radi 
sticanja strucnog iskustva). Npr. jednom kolegi se desilo da je
otisao sa fakulteta za platu od 2100 maraka da bude menadzer (u vreme 
kada su jos bile DEM) i posle godinu dana firma je propala a
gazda mu nije platio poslednjih 5 meseci ukljucujuci i socijalno.
Socijalno se tipicno prijavljuje ispod svake kvalifikacije (dakle
srednja sturcna ili tako nesto, kao agencija).
Dakle efektivno je njegova plata bila 1/2 nominalne (covek je naravno
bio natprosecno dobar i prethodno sa 4 godine radnog iskustva na
konkretnim projektima). Zena mu je radila na odredjeno na mestu gde
plata nije velika, bila je na porodiljskom u to vreme (ne znajuci
hoce li je primiti posle na isto radno mesto), covek je zivcaniji
pa se razboleo tih meseci neizvesnosti dok nije nasao drugi
posao.

Na zapadu, citao sam pre par godina neku statisticku studiju otprilike
50% firmi u racunarskoj bransi je vrlo malo (od nekoliko do par desetina 
ljudi) a 50% firmi ogromno (hiljade ljudi). Ove male imaju slicnu
ili malu bolju organizaciju nego nase firme, a ove ogromne imaju
znatno razgranatiju (jer tu je mnogo ljudi zaposleno upravo radi 
organizacije posla). Fakultet ima nezahvalnu ulogu da vas pripremi i za 
jednu i za drugu vrstu radnog okruzenja (moguce je da deo nastavnog
sadrzaja vise naginje interesima tih velikih firmi, jer mi se ugledamo
na zapadne fakultete, a njima su najvazniji "klijenti" upravo veliki.

Nezavisno od ove price, unapredjenje nastave je nesto sto treba da 
egzistira i da misljenja i ideje prate relevantni faktori (prodekani, 
sefovi katedara itd). 

Evo moga razimsljanja:

Npr. CET (ciji plan i program su pravili i neki nasi profesori, 
matematicar Merkle npr.) ima zanimljivu kombinaciju opste teorije i 
sasvim "zanatskih" vestina potrebnih dobrom delu inzenjera u nasem 
podneblju. Vecina mojih kolega sa katedre se kada je prvi put videla
program, uhvatila za stomak od smeha sa komentarima "pa oni nemaju
veze" i slicno. Ali meni se jos onda cinilo da je to jedan zanimljiv
koncept koji je mozda bas dobro prilagodjen danasnjem vremenu.
CET je poceo kao trgovacko izdavacka firma koja organizuje strucne 
kurseve. Naknadno je pokrenula fakultet kao jednu "kapu" koja studentima
daje kvalitetniji ili generalniji sertifikat u vidu diplome,
nego sto su to samo kursevi. Oni imaju "strateskog partnera"
neku americku firmu "virtual university enterprises" moguce je
da ih oni navode sta i kako da rade. 

Evo koji su smerovi i podusmerenja na poslednjoj, 4. god. 
studija na CETu:

Oznake podusmerenja za programerski smer:	
PVB	Programer za projektovanje i razvoj IS VB.NET tehnologijom 
(sertifikat Microsoft MCSD)	
PC#	Programer za projektovanje i razvoj IS C# tehnologijom 
(sertifikat Microsoft MCSD)	
POR	Programer za projektovanje i razvoj IS Oracle tehnologijom 
(sertifikat Oracle OCP AD)	
PJO	Programer za projektovanje i razvoj IS Java/Oracle tehnologijom 
(sertifikat Jcert/Oracle)	
PEP	Programer aplikacija za e-poslovanje (sertifikat Microsoft 
MCP+Site Building)	
PMM	Programer multimedijalnih aplikacija (sertifikat Macromedia 
Flash Developer i Designer i Dreamweaver Developer)


Oznake podusmerenja za sistemsko in.enjerstvo:	
SIW	Sistem in.enjer za Windows platformu (sertifikat Microsoft MCSE)	
SIWI	Sistem in.enjer za Internet/Windows (sertifikat Microsoft MCSE)	
SIL	Sistem in.enjer za Linux platformu (sertifikat LPI)

znake podusmerenja za ra.unarske mre.e i komunikacije:	
AMI	Administrator mre.ne infrastrukture (sertifikat Cisco CCNP)	
PMI	Projektant mre.ne infrastrukture (sertifikat Cisco CCDP)	
IOBK	In.enjer za opt. i be.. komunikacije (sertifikat Global 
Knowledge Multiservice Wireless Engineer

Oznake podusmerenja za administriranje baza podataka:	
ASPM	Administrator skladi.ta podataka za Microsoft tehnologiju 
(sertifikat Microsoft MCDBA)	
ASPO	Administrator skladi.ta podataka za Oracle tehnologiju 
(sertifikat Oracle OCP DBA)	
AWBP	Projektant aplikacija za Microsoft tehnologiju (sertifikat 
Microsoft MCAD)


Oznake podusmerenja za nove softverske tehnologije:	
PSZ	Programer softverske za.tite	
PSA	Programer specijalnih aplikacija



> I samo jos jedna stvar: mislim da se u danasnje vreme sve manje ljudi
> interesuje za neke "aktuelne stvari" kao sto je kod nas adsl u ovom
> trenutku. Cini mi se da ljudi previse optereceni ispitnim i ostalim redovnim
> obavezama sve manje posezu za nekim stvarima sa strane.
> 

ADSL sam po sebi nije neka velika stvar, to je samo novi nacin da se 
iskoristi postojeca fiksna telefonska infrastruktura za racunarske 
primene, dakle to je vrlo mali i nevazan delic cele price o internetu,
malo sada trgovci naduvavaju to da bi prodali sto pre i vise. U
Svajcarskoj su ga cini mi se uveli pre jedno 4-5 godina.
Ali slazem se da ima prostora da o komunikacijama kroz razne predmete
cujete jos vise (ako vam je za utehu, ja kao racunarac koji je 92.
diplomirao, cuo sam samo o metodama kodiranja na fiz. nivou, opstu
pricu o ISO-OSI modelu, nesto malo o LAN mrezama u distrib. sistemima
i to je to; u praksi smo imali email, ftp, telnet, BBS-diskusione 
forume, neku formu ICQa, www se nesto kasnije pojavio). Dakle samostalno 
usavrsavanje (ili ako imate srece, placeno od strane firme) vam ne gine 
u toku cele radne karijere - to je tzv. life long learning koncept,
koji je buzzword na svim svetskim konf. kad se prica o reformi nastave.

Pa dostavite svoja misljenja prodekanu za nastavu, sefu katedre.
Sad je pravo vreme, mi smo u reformi i novi program studija se pravi
"u hodu". Neke stvari koje smo mi (RTI katedra) hteli jos pre godinu
dana bile su od strane ostalih docekivane "na noz". Samo nas je
dekan podrzavao, a neki (npr. OETeovci) su sve hteli da nas poizbacuju,
npr. za napredovanje su postavili uslove: nauka, nauka i samo nauka.
Te smo i mi, nastavnici, raspameceni sta da zadovoljavamo od
dobrim delom kontradiktornih ciljeva.

Pozdrav,
Dragan Bojic