[ri4pp:2006] - Re: aktivacioni zapisi by Dragan Radenkovic <d_radenkovic81@yahoo.com>

Jovan Popovic <jovan@etf.bg.ac.yu> wrote:    
>
>
> Ivana Jeremic wrote: Imam par pitanja, pa bih
> zamolila da mi odgovorite ili to da ucini asistent:
>
> 1. Kada imamo dinamicko okruzenje sa plitkim pristupom da li se menja
> njihova vrednost u statickoj mem (ako nesto radimo sa njima u f-ji gde
> je to nelokalna prom)? (nadam se ste razumeli pitanje :)
> Sa predavanja: Kod plitkog pristupa ideja je da za svaku promenljivu
> odvojimo polje u aktivacionom zapisu u kome je ona deklarisana (kao i u
> prethodnim sluèajevima). Dodatno odvajamo po jednu memorijsku lokaciju u
> statièkoj memoriji koja èuva vrednost promenljive, za svaku promenljivu.
> Kod plitkog pristupa, svaki pristup odgovarajuæoj promenljivoj
> iskljuèivo ide u tu statièku memoriju.
>
> Tvoje pitanje bi verovatno trebalo da glasi: da li se originalna
> vrednost nelokalne promenljive menja, kada joj se pristupa iz neke od
> ugnjezdenih procedura (a da ime te nelokalne promenjive nije
> preklopljeno nekom lokalnom promenljivom).
> Odgovor: Nisam 100% siguran, al mislim da se vrednost originalne
> promenljive menja kada joj se dodeljuje vrednost u nekoj od ugnjezdenih
> procedura.
>

Kod plitkog pristupa se u statickoj memoriji nalaze lokacije u kojima se
cuvaju trenutne vrednosti lokalnih promenljivih funkcija.
Kada se funkcija pozove sacuvaju se stare vrednosti lokalnih promenljivih
iz staticke memorije a trenutne lokacije u statickoj memoriji se koriste
za lokalne promenljive aktivne procedure. U aktivacionom zapisu se samo
nalaze stare vrednosti tih promenljivih (slicno kao u displejima). Kada se
koriste/menjaju vrednosti promenljivih u funkciji njihove vrednosti se
citaju/upisuju u te lokacije. Kada se zavrsi procedura trenutne vrednosti
lokalnih promenljivih procedure u statickoj memoriji nisu potrebne tako da
se umesto njih upisuju stare vrednosti koje su sacuvane u aktivacionom
zapisu.

Mislim da ovo pitanje najbolje razresava primer sa predavanja:
  Predavanja: 
  "(1)    program dynamic (input,output);
  (2)                   var  r: real:
   
  (3)                   procedure show;
  (4)                         begin write (r: 5:3) end;     
   
  (5)                   procedure small;
  (6)                          var  r: real;       //ova procedura "preklapa" ime promenljive r iz okruzujuce procedure
  (7)                          begin r := 0.125; show end;   
   
  (8)                   begin
  (9)                          r := 0.25;
  (10)                      show; small; writeln;
  (11)                      show; small; writeln;
  (12)               end.
   
  Prilikom poziva funkcije small (koja ima svoje lokalno r), staru vrednost r (iz stati&#269;ke memorije) stavljamo na stek, a kada se vra&#263;amo iz ove procedure mi vrednost promenljive r, u stati&#269;koj memoriji, restauriramo sa steka. "
   
  Koliko ja kapiram, cim "preklopimo" (ne mogu da se setim tacnog programerskog termina za ovo) ime neke promenljive, nekom novom definicijom te promenljive, stara vrednost promenljive ide na stek, a nova promenljiva ide u staticku memoriju.
  Ako prilikom poziva funkcije, u pozvanoj funkciji nemamo "preklapanje" (odnosno redefinisanje) imena promenljivih, onda nista ne stavljamo na stek.
  U gornjem primeru, kad u funkciji show pristupamo promenljivoj r, mi u stvari pristupamo lokaciji u statickoj memoriji cija je vrednost definisana u funkciji small. (vrednost od r, iz glavnog programa je negde na steku, i bice restaurirana u staticku memoriju kada se vratimo iz funkcije small).
   
  Mislim da je cela poenta u tome da se jedna memorijska lokacija koristi za vise promenljivih koje su definisane na razlicitim nivoima ugnjezdavanja, ali se sve te promenljive isto nazivaju (kao r u gornjem primeru).
   
  
 

 		
---------------------------------
Do you Yahoo!?
 Get on board. You're invited to try the new Yahoo! Mail Beta.