[vlsi-nastava:2005] - Re: Strukturni opis.... by Goran Lukic <glukic@galeb.etf.bg.ac.yu>

Ma dobro, jasne su prednosti i mane funkcionalnog i strukturnog 
dizajna... Pitanje je da li se MORA raditi strukturni dizajn (jer tako 
pise u postavci) ili ne....???

Pzdrv, G.

Srdjan Zivojinovic wrote:

> On Mon, 17 Jan 2005 14:09:48 +0100, you wrote:
>
>  
>
> > ----- Original Message ----- 
> > From: "Aleksandar Milutinovic" <aca.mil@galeb.etf.bg.ac.yu>
> > To: <vlsi-nastava@titan.etf.bg.ac.yu>
> > Sent: Monday, January 17, 2005 12:04 PM
> > Subject: Re: [vlsi-nastava] Strukturni opis....
> >
> >
> >    
> >
> > > Nije problem da sve bude u jedinstvenom modulu, samo je malo verovatno da
> > >      
> > se
> >    
> >
> > > sve tako napravi. Moje misljenje je da treba ipak biti modularno,tj.
> > > strukturno. Negde sam citao da bi moduli zbog sinteze trebali da budu sto
> > > jednostavniji, sa po jednim eventualno dva procesa, da bi se lakse
> > > kontrolisala i sinteza i testiranje, valjda.
> > >      
> > Ja ne vidim iz kakvih dodatnih modula moze da se predstavi nas frejmer.
> > Nemamo posebnih funkcionalnih jedinica (specijalnih sabiraca, mnozaca,
> > kodera, itd), vec samo obicno sabiranje i xor-ovanje. Koliko sam ja shvatio,
> > posebne module treba praviti kada je zatrazeno koriscenje npr. fifo registra
> > koga ne mozemo predstaviti naredbom HDL-a vec mora da se pravi posebno. Cini
> > mi se da frejmer ne moze drukcije da se napravi nego kao crna kutija koju mi
> > samo isprogramiramo.
> >    
> Zar ti ne trebaju neki brojaci (brojac piksela i brojac linija npr.), eto oni su odlicni za to da se
> naprave odvojeno, a da se zatim instanciraju u frejmeru kada ti zatrebaju.
>
> Ti npr. napravis brojac, kompajliras ga i testiras ga do besvesti. Sada znas da on dobro radi.
> Zamisli sad da ti zatreba brojac u frejmeru, ti ga lepo instanciras. Na drugoj strani imas FSM
> frejmera (final state machine) koji u zavisnosti od stanja u kome se nalazi frejmer postavlja
> odgovarajuce signale brojacu (na primer reset za brojac pixela kada se izgubi sinhronizacija i
> slicno). 
> Kasnije kada budes gledao  u waveform-u, prilikom testiranja, vremenske oblike signala ti ces znati
> da ako ima greske, ona ne potice od tog brojaca.
>
> Ja sam na primer morao i da ubacim i D flip-flopove da bih pamtio vrednosti f, v i h.
>
>  
>
> > Da ne bismo gubili mnogo vremena dok ne utvrdimo sta je tacno, bilo bi lepo
> > da asistent kaze konacan stav. Glupo je da ljudi pisu program, a kasnije
> > moraju sve iz pocetka.
> >
> > Da li se mogu dobiti neki dodatni poeni osim ona 2 navedena u postavci?
> >
> > Hvala unapred.
> >
> >
> > Vlada
> >
> >    
> Posto ja ovu listu pratim duze vremena, od decembra 2003. i skoro sam procitao sve poruke ponovo,
> nasao sam koristan link na kome se moze naci dobar vhdl tutorial sa lepim primerima. Taj link je
> originalno poslala Marija Stojsavljevic i preporucujem ga svima (meni je koristio)
> http://www.cs.ucr.edu/content/esd/labs/tutorial/
>
>
>
> Ako nekoga zanima mogu da posaljem arhivu mailing liste vlsi-ja.
>
> -----------------------------------------------------------------
> Informacije vezane za predmet Racunarski VLSI sistemi:
>   http://titan.etf.bg.ac.yu/~gvozden/vlsi
> -----------------------------------------------------------------
> unsubscribe:
>   minimalist@titan.etf.bg.ac.yu?subject-----------------------------------------------------------------
>
> .
>
>