[mips-nastava:2005] - Re: Pomoc! by "galeb" <gvint@galeb.etf.bg.ac.yu>

Sjajno formulisan tekst, no imam samo par komentara, nadam se da
ne zamerate kolega.

> Inkrementalni opticki enkoderi koji se koriste za merenje brzine sluze
> da izmere ugaonu brzinu osovine na koju su prikaceni, i od njihovog
> precnika zavisi broj zareza koji se moze naneti po obodu, odnosno
> rezolucija enkodera. Ugaona brzna se dobija kao 2*Pi/(N*Ti) gde je N
> broj "zareza" po krugu, a Ti vremenski interval koji protekne izmedju
> dve uzastopne uzlazne ivice izlaznog signala iz enkodera. E sad, za
> merenje uslovno receno velikih brzina, Ti se dobija kao Ti=To/n, gde je

Odlicno.. preformulisacu te dve jednacine tako da bude malo jasnije:
w = 2*Pi / (N*Ti), Ti= To/n

w= (2*Pi/To) * (n/N)= w0 * (n/N);     (w0= 2*Pi/To)

Odavde vidimo da izmerena ugaona brzina linearno zavisi od
broja primljenih impulsa. Takodje iz formule je sada jasno da w mozemo
da izmerimo vecom rezolucijom ukoliko povecamo N. No w nas ne interesuje.
Iz zahteva je ocigledno da se misli na v [km/h], cime dobijamo novi stepen
slobode,a to je poluprecnik diska. Cak i da je dat poluprecnik tocka, to bi
nam fiksiralo samo maksimalno r. Rupicu mozemo da busnemo na bilo kom
rastojanju od osovine.

Dakle, od vazanosti je jedino odnos r/N, pa kako je minimalan broj rupica
Jedan, jedina nepoznata se lako izracunava.

Takodje, mislim da je za potrebe kucne elektronike daleko jednostavnije
probusiti jednu rupu na proizvoljnoj udaljenosti od osovine, nego coljati
njih 10-15 na kruznici.

> To interval merenja (ovde 1s), a n broj usponskih ivica koje se pojave
> za to vreme. Posto je receno da je rezolucija merenja 0.1 km/h (a ne
> minimalna brzina!), mora da se poznaje poluprecnik tocka tog vozila kako

Rezolucija merenja upravo i jeste najmanja moguca brzina koju
opticki enkoder moze da odredi.

> bi se dobila odgovarajuca promena ugaone brzine koju sistem treba da
> detektuje (dw). (Ista je stvar kod meraca brzine za bicikl. Mora se
> uneti precnik tocka.) Dobija se da je dW=2*Pi/(N*To). Odavde se dobije
> trazeno minimalno N za interval merenja To. Kod ovakvog nacina merenja,
> greska se smanjuje sa povecanjem brzine koja se meri, a

Ovde se ne bih slozio. Mislim da se greska NE smanjuje sa povecanjem brzine.
Zapravo greska koju sistem unosi usled povecanja brzine se racuna na sledeci
nacin:

|G|= |(dw/dt)/w| = | - (2*Pi/(n*Ti^2)/(2*Pi/(n*Ti)| = 1/Ti = fi (!)

Dakle, upravo suprotno: Povecanjem ucestanosti primljenih impulsa greska
RASTE! (Sto je i logicno: Sa povecanjem ucestanosti sve teze odredjujemo
ugaonu brzinu sa istom relativnom greskom).

No, kako su procesi koji se javljaju prilikom merenja neuporedivo brzi od
bilo kog mehanickog sistema, ova greska nije od znacaja. (Nailazak zareza
detektujemo brzinom prostiranja svetlosti u vazduhu).

> maksimalna brzina je limitirana mehanickim karakteristikama sistema
> i sluzi samo za odredjivanje velicine brojaca za n.
> Nadam se da sam bio od pomoci, i da nisam ugusio ostale!

Taman posla, pa o mipsu i treba da se prica, da ima vise zaludnih dusa koje
bi se prepucavale o temama vezanim za fax verovatno bismo svi brze polagali
ispite. Tema je on-topic i ko zeli moze nesto da nauci iz nje.

Pozdrav,
Vlada