[nastava:2003] - anketa by "Nemanja Djokovic" <nexy@sezampro.yu>

>Mislim da cisto prakticno znanje nije nesto sto univerzitet treba da da studentu. 
>Za to bi trebalo da postoje odgovarajuce vise skole...

Ne bih se baš potpuno složio sa ovom rečenicom. Evo zašto... 
Prvo sam četiri godine izgubio u gimnaziji učeći milion gluposti pod izgovorom "opšte kulture" koje mi nikada neće trebati i koje sam manje-više već zaboravio. Umesto da sam već tada, kada sam imao više vremena, radio svoje prve projekte, ja sam učio koliko ovaca godišnje izvozi Austarlija. I svaki put kada bih pokušao da odvojim malo vremena za neke konkretne stvari oni bi izmišljali neke "Ane Karenjine". Ja sam ipak imao snage da im se suprostavim i potpuno se posvetim programiranju jer sam smatrao da ću jedino od toga imati neke koristi. Imao sam samo katastrofalan uspeh. Ali, došao je i kraj četvrte i dok sam ja razmišljao koji faks da upišem, neki moji ortaci su već naveliko smišljali načine kako da dođu do novca. Kada sam konačno upisao fakultet bio sam siguran da ću svoje teoretsko i praktično znanje uobličiti i proširiti i konačno moći da radim neke stvarno vrlo ozbiljne stvari. E, tu je usledilo moje iznenađenje. Gimanzija, samo na kvadrat! Mali milion glupih i nepotrebnih stvari, sve u domenu teške teorije, potpuno nezanimljivi ispiti i predavači, potpuna neozbiljnost u svakom smislu, jednom rečiju rasulo. A znanja nigde. I moram priznati da je moje znaje samo nazadovalo. I u ono što sam nekada znao nisam više siguran, ali je zato važno da odlično znam šta je Pointigov vektor ili da izračunam dubinu potencijalne jame. I sutra kada budem završio faks posle 7.5 godina (prosek studiranja) i hteo da konačno unovčim svoje znanje, kako ću to da uradim kada znam da ništa ne znam?! U pravom svetu tvog poslodavca ne zanima ni prosek ni za koliko si završio faks nego šta konkretno znaš da uradiš. "Do sutra da mi napišeš servlet koji će da radi to i to...". Kako kada prosečan ETF-ovac jedva zna da uključi računar? A za napredne tehnike u programiranju nije čak ni čuo. Postoji i druga alternativa koja nam je na žalost mnogo bliža... Možemo da budemo cobol programeri u dubokom podrumu neke propale firme koji rade za gajbu jabuka. Ili možemo da budemo profesori, ljuti i opaki, zadojeni svojim predmetom kao da je to jedino na svetu!

Unapred se izvinjavam ako sam nekoga uvredio... bilo je nesvesno...

Pozdrav, Nemanja